Crevni mikrobiom nije nepromenljiv. Na njegov sastav i raznovrsnost utiču brojni faktori – od lekova i načina ishrane do životnog okruženja i životnih navika. Neke od ovih faktora ne možemo promeniti, ali na mnoge možemo uticati svakodnevnim izborima.

Antibiotici i crevni mikrobiom

Antibiotici predstavljaju jedno od najvećih dostignuća moderne medicine i često su neophodni za lečenje ozbiljnih bakterijskih infekcija. Zahvaljujući njima danas se uspešno leče bolesti koje su nekada bile životno ugrožavajuće.

Međutim, antibiotici – naročito oni širokog spektra – ne deluju isključivo na bakterije koje izazivaju infekciju. Tokom terapije mogu uticati i na korisne bakterije koje čine crevnu floru.

Zbog toga se tokom ili nakon duže antibiotske terapije može smanjiti raznovrsnost mikrobioma. Koliko će promene biti izražene zavisi od vrste antibiotika, trajanja lečenja, ali i individualnih karakteristika svake osobe.

To, naravno, nije razlog da se antibiotici izbegavaju kada ih lekar propiše. Naprotiv, važno je koristiti ih isključivo prema preporuci zdravstvenog radnika, a nakon terapije posebnu pažnju posvetiti oporavku crevne flore. Ishrana bogata dijetetskim vlaknima može pomoći korisnim bakterijama da se postepeno obnove, iako potpuni oporavak mikrobioma kod nekih osoba može potrajati duže vreme.

Veštački zaslađivači

Poslednjih godina sve više pažnje privlači pitanje kako pojedini veštački zaslađivači utiču na crevni mikrobiom.

Neka istraživanja ukazuju da određeni zaslađivači, poput aspartama, sukraloze, saharina, neotama, advantama i acesulfama-K, mogu biti povezani sa promenama u sastavu crevne flore. Međutim, ova oblast je i dalje predmet intenzivnih istraživanja, pa su potrebna dodatna kvalitetna klinička ispitivanja kako bi se njihov uticaj u potpunosti razjasnio.

Jedna studija sprovedena na životinjama pokazala je da je nakon višenedeljnog unosa sukraloze došlo do značajnog smanjenja broja pojedinih korisnih bakterija u crevima. Ipak, rezultate istraživanja na životinjama treba tumačiti oprezno, jer se ne mogu uvek direktno primeniti na ljude.

Način rođenja i uticaj okoline

Na sastav crevnog mikrobioma utiču faktori još od samog rođenja. Brojna istraživanja pokazuju da se početni razvoj crevne flore razlikuje kod beba rođenih vaginalnim putem i kod onih rođenih carskim rezom.

Kasnije tokom života na mikrobiom mogu uticati i različiti drugi faktori, kao što su:

• preležane bolesti,
• upotreba pojedinih lekova,
• izloženost hemikalijama iz okruženja,
• određeni sastojci kozmetičkih proizvoda,
• faktori životne sredine,
• dugotrajan stres i drugi psihološki faktori.

Na neke od ovih uticaja ne možemo značajno uticati, ali način ishrane ostaje jedan od najvažnijih faktora koje možemo svakodnevno kontrolisati.

Ishrana siromašna vlaknima

Jedan od najčešćih razloga narušavanja ravnoteže crevne flore jeste nedovoljan unos dijetetskih vlakana.

Korisne bakterije u debelom crevu koriste određene vrste vlakana kao svoj izvor energije. Kada ih u ishrani nema dovoljno, bakterije imaju manje hranljivih materija koje su im potrebne za normalno funkcionisanje, što može uticati na raznovrsnost i ravnotežu mikrobioma.

Zbog toga stručne preporuke savetuju unos oko 30 grama dijetetskih vlakana dnevno, prvenstveno iz različitih biljnih izvora kao što su povrće, voće, mahunarke, integralne žitarice, orašasti plodovi i semenke.

Briga o mikrobiomu počinje svakodnevnim navikama

Na zdravlje crevne flore utiče mnogo različitih faktora i nije moguće u potpunosti izbeći sve što može promeniti njen sastav. Ipak, uravnotežena ishrana bogata dijetetskim vlaknima, raznovrstan izbor biljnih namirnica i odgovorna upotreba antibiotika predstavljaju neke od najvažnijih koraka kojima možemo dugoročno podržati zdravlje crevnog mikrobioma.

*Ako vam svakodnevni unos od 30 g vlakana deluje teško dostižno, dobra opcija su gotovi obroci ili napici obogaćeni vlaknima, koji mogu poslužiti kao praktičan dodatak ishrani kada nedostaje vremena za pripremu raznovrsnih obroka bogatih povrćem, mahunarkama i integralnim žitaricama. Necta biljni šejkovi i supe, na primer, sadrže 10 g vlakana po porciji.