Kada govorimo o varenju i pravilnoj ishrani, često razmišljamo prvenstveno o želucu i crevima. Međutim, naš digestivni sistem predstavlja i stanište velikog broja mikroorganizama koji zajedno čine složenu zajednicu.
Pojmovi crevna flora i crevni mikrobiom danas se često pominju kada govorimo o ishrani, varenju i svakodnevnim navikama. Iako se ponekad koriste kao sinonimi, njihovo značenje nije potpuno isto.
Crevna flora i mikrobiom – u čemu je razlika?
Izraz crevna flora tradicionalno se koristi za zajednicu mikroorganizama koji naseljavaju digestivni trakt. U savremenoj naučnoj literaturi češće se koristi termin crevna mikrobiota, koji se odnosi na mikroorganizme prisutne u crevima.
Mikrobiom je širi pojam i obuhvata mikroorganizme, njihov genetski materijal i okruženje u kojem međusobno deluju.
Sastav crevne mikrobiote nije isti kod svih ljudi. Može se razlikovati od osobe do osobe i menjati tokom života pod uticajem brojnih faktora, među kojima su način ishrane, životno doba, određeni lekovi, životno okruženje i svakodnevne navike.
Zašto se toliko govori o crevnom mikrobiomu?
Razvoj savremenih metoda istraživanja omogućio je naučnicima da detaljnije proučavaju mikroorganizme koji žive u našem digestivnom sistemu.
Danas znamo da oni učestvuju u različitim procesima povezanim sa razgradnjom sastojaka hrane. Posebno je zanimljiva njihova interakcija sa delovima hrane koje naši digestivni enzimi ne mogu u potpunosti da razgrade.
Tu važnu ulogu imaju dijetetska vlakna, među kojima određene vrste imaju prebiotska svojstva.
Deo vlakana dospeva do debelog creva, gde ih bakterije mogu fermentisati. Prebiotska vlakna predstavljaju posebno zanimljivu grupu jer ih određeni mikroorganizmi koriste kao izvor hrane. Tokom fermentacije nastaju različiti metaboliti, uključujući kratkolančane masne kiseline, koje su predmet brojnih istraživanja o odnosu između ishrane i crevnog mikrobioma.
Svako ima drugačiji crevni mikrobiom
Ne postoji jedan univerzalni sastav crevne mikrobiote koji bi bio identičan kod svih ljudi.
Na njen sastav mogu uticati brojni faktori, kao što su:
- svakodnevna ishrana,
- količina i raznovrsnost biljnih namirnica,
- životno doba,
- upotreba određenih lekova, uključujući antibiotike,
- životno okruženje,
- fizička aktivnost i druge životne navike.
Zbog velikog broja faktora koji međusobno deluju, crevni mikrobiom predstavlja veoma kompleksnu oblast istraživanja.
Umesto jednostavne podele mikroorganizama na „dobre“ i „loše“, savremena istraživanja sve više proučavaju njihove funkcije, međusobne odnose i uslove u kojima žive.
Kako ishrana i vlakna utiču na crevni mikrobiom?
Ishrana predstavlja jedan od faktora na koje svakodnevno možemo da utičemo.
Raznovrsna ishrana koja uključuje povrće, voće, mahunarke, integralne žitarice, orašaste plodove i semenke obezbeđuje različite vrste dijetetskih vlakana i drugih sastojaka biljnog porekla.
Različite vrste vlakana imaju različita svojstva. Neka mogu biti fermentisana od strane bakterija u debelom crevu, dok druga imaju drugačiju ulogu u digestivnom sistemu.
Zbog toga je korisno unositi vlakna iz različitih izvora i uključivati raznovrsne biljne namirnice u svakodnevnu ishranu.
Preporuke za odrasle najčešće se kreću oko 25–30 g dijetetskih vlakana dnevno, u zavisnosti od primenjenih nutritivnih smernica.
Crevna flora, mikrobiom i svakodnevna ishrana
Istraživanje crevne flore i mikrobioma jedno je od područja savremene nauke o ishrani koje se intenzivno razvija. Iako danas o mikrobiomu znamo mnogo više nego ranije, još uvek se istražuje kako različiti mikroorganizmi međusobno deluju i kako na njihov sastav utiču ishrana i životne navike.
Ono što možemo primeniti u svakodnevnom životu jeste jednostavan princip: raznovrsna i uravnotežena ishrana sa odgovarajućim unosom dijetetskih vlakana deo je kvalitetnog načina ishrane.
Povrće, voće, mahunarke, integralne žitarice, orašasti plodovi i semenke predstavljaju prirodne izvore vlakana. Kada zbog svakodnevnih obaveza nije lako postići željeni unos, namirnice i praktični obroci koji sadrže vlakna mogu pomoći da se njihov ukupan dnevni unos dopuni.
